Sjedim evo 8 dana nakon što je 'Michael' krenuo u kinima, 300 miliona $ je već uzeo na kino blagajnama, i pitam se kako je ovo moguće. Pogledao sam film dva puta, i od prvobitnog razočaranja sam došao do mjesta gdje sam htio biti.

Jedino logično objašnjenje mi je da sam bio predugo u ovoj temi, predugo u tragediji Michaelovog života, za donošenje zaključaka nakon prvog gledanja. Rad na mjloe.net sigurno nije pomogao - previše toga znam, previše analiziram, previše rovim u potrazi za informacijama -- izgubio sam dodir sa čovjekom, umjetnikom, legendom, i postao portparol...

A za prvo gledanje je sve bilo organizovano za uspjeh: divna ekipa, Zagreb, IMAX, upoznavanje ljudi iz kluba... Neplanski prvi susret uživo sa osobom koju online znam već koliko, preko 20 godina (?!) me zbunilo i obradovalo - šta reći nekome koga znaš, a zapravo ne znaš? 🙂 U glavi sam planirao slavlje nakon filma, diskusije, kafanu... 

A onda je film počeo. 

Analiziram, padam... Jackson 5 era mi je bila OK. Michael odrasta, pojavljuje se Jafaar, propuštam detalje, gubim se u 'ali ovo su preskočili, ne ovo se nije desilo tako i tada, prebrzo idu...', falio mi je samo rokovnik da upisujem greške.

Film završava. Sve što želim je doći nazad do stana, oduševljen jedino šeširom i filmskom čašom.

A na internetu haos. Ljudi oduševljeni, a ja se pitam čime. Kao trebao bih nastaviti raditi na mjloe.net, zanemariti svoje mišljenje i keep it as a pro, a najradije bih sve prepustio Ani.

Odluka je bila da nema potrebe da 'to' pogledam ponovo.

Ipak jesam. Ovaj put u Sarajevu. Sam. Nisam ponio rokovnik 🙂

Ljudi izlaze sa prethodne projekcije. Mladi ljudi, ljudi od kojih očekuješ 'sranje' kao komentar na film.

Pjevaju, plešu, pokušavaju moonwalk, raspravljaju 'kako je film dobar!'

Ulazim s čvrstom odlukom da ovaj put neću analizirati i da ću pustiti da vidim šta su htjeli da kažu.

Upalilo je 🙂

Da li i dalje mislim da je film prebrz -- da. Da li su propustili mnogo toga -- da.

Ali i detallji su tu, bitni pogledi su tu, vozić (igračka), isti onakav kakav je kasnije vozio oko Neverlanda je tu, Michael pjevuši Smile godinama prije nego što ju je snimio - i to je tu.

Publika divna. Pjevalo se, podvriskivalo se 'hee hee', čulo se 'wow' na nastupe, osjetio se šok na incident u reklami za Pepsi...

Tokom prvog gledanja sam par puta zijevnuo. Tokom drugog sam par puta suzu pustio :)))

Da li je moglo bolje - da, moglo je daleko bolje. 

Ali vrijedi pogledati. Ja znam da ja ponovo hoću...

Thriller je treštao u autu na povratku kući 🙂